Gostovanje razstave Arhitektura. Skulptura. Spomin. Umetnost spomenikov Jugoslavije 1945–1991 še naprej potuje po republikah nekdanje Jugoslavije.
V četrtek, 12. oktobra, ob 19. uri so DESSA razstavo odprli v Novem Sadu, v Muzeju sodobne umetnosti AP Vojvodina. Razstava bo na ogled do 5. novembra 2023.
Pod istim naslovom bo 3. novembra 2023 v Kino dvorani Muzeja sodobne umetnosti Vojvodine, Novi Sad, organizirana Nacionalna znanstvena konferenca z mednarodno udeležbo.
Po konferenci je predvidena predstavitev knjige Shaping Revolutionary Memory: The Production of Monuments in Socialist Yugoslavia (Društvo za kulturo in teorijo Igor Zabel, Ljubljana; Arhivske knjige, Berlin; 2023), v pogovoru z urednicama edicije, Sanjo Horvatinčić (Inštitut za umetnostno zgodovino, Zagreb) in Beti Žerovc (Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani).
Na odprtju razstave so predvajali glasbo Bilečanka v priredbi Zorana Predina. Ker se kuratorji DESSA odprtja nismo mogli udeležiti, je direktorica MSUV, Suzana Vuksanović, prebrala nagovor, ki ga je poslala direktorica DESSA, Maja Ivanič: "“Izložba nema nikakvu političku konotaciju nego brine o našoj izvanrednoj arhitekturnoj/kulturni otađbini. U isto vreme želimo da spomenici ostanu dostojanstvo sećanja na one koji su dali svoje živote za ideju slobode. Izložba još uvjek putuje po gradovima republika nekadašnje Jugoslavije: prije Novog Sada bila je prikazana u Piranu, Ljubljani, virtualno na 22. Salonu arhitekture u Novom Sadu, Kopru, Novigradu, Zagrebu, Podgorici, Sarajevu, Mostaru i Beogradu. A cilj nam je da je na kraju prikažemo i na bienalu u Veneciji. Bilo bi nam drago da bi Bienale bio zajednički projekat svih institucija koje su učestvovale pri organizaciji i prikazivanju izložbe.”
Heroizam i stradanje
Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima (Mari Žanin Čalić), a sećanje na Drugi svetski rat predstavljalo je jedan od centralnih, najvažnijih nivoa u procesu formiranja zajedničkog jugoslovenskog identiteta. Putem spomeničkih obeležja (spomenička skulptura i druga spomen obeležja) odnosno prostora komemoracije žrtava Drugog svetskog rata, konstruisani su poželjni oblici sećanja, ali građeni i dominantni sistemi vrednosti jugoslovenskog socijalističkog društva: Drugi svetski rat je bio centralni narativ revolucionarnog, socijalnog i nacionalnog preobražaja društva.
Čitav niz manifestacija i komemoracija kreiran je sa ciljem jačanja pozicije države i njenih institucija, te je i obeležavanje vojnih i civilnih žrtava u tom smislu bilo značajan oslonac u ustanovljavanju novog socijalističkog sistema vrednosti. Tako je u prvom posleratnom periodu veličanje žrtava palih sovjetskih vojnika trebalo da osnaži savezništvo sa Sovjetskim savezom, dok je kasnije isticanje partizanskih žrtava jačalo predstavu o autohtonosti oslobodilačke borbe i autonomnosti jugoslovenskog antifašističkog pokreta u toku rata ‒ što će u narednim decenijama predstavljati temelj specifičnog međunarodnog položaja Jugoslavije, poduprtog sa još dve ključne političke inovacije: koncepcijom socijalističkog samoupravljanja i koncepcijom jugoslovenskog trećeg puta odnosno Pokretom nesvrstanih.
Prema nekim podacima na prostorima bivše Jugoslavije podignuto je preko 100.000 spomenika i spomen obeležja posvećenih socijalističkoj revoluciji, narodnooslobodičkoj borbi i žrtvama Drugog svetskog rata, koji je na ovom području trajao od 1941. do 1945. U Vojvodini je ‒ na osnovu raspoloživog popisa brojnog stanja spomenika NOR-a iz 1988. (Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine, Vanredni broj, 1988) ‒ postojalo oko 2.000 spomenika i spomen-obeležja (najbrojnije su spomen-ploče, zatim figuralne kompozicije, biste, piramide, obelisci i dr). Bili su podizani spomenici događajima, ratnim ofanzivama, važnim ličnostima, znanim borcima i neznanim junacima, nevinim žrtvama fašističkog terora i dr. sa osnovnim motivom stvaranja mesta sećanja na heroje i odavanja počasti žrtvama: Javna spomenička obeležja za cilj su imala da označe neprolaznost i kontinuitet revolucije – sinonim su za ideološku i političku moć.
Spomenici posvećeni NOB-u i revoluciji kao dokaz iskustva rata i partizanske borbe nedvosmislena su uporišta izgradnje socijalističke Jugoslavije. Sa druge strane, u većini slučajeva kada je u pitanju gradnja spomenika u lokalnim sredinama, kao materijalizovana potreba za mestom sećanja, pijeteta i odavanja počasti, oni su predstavljali nezaobilazan činilac u formiranju kulture sećanja i revolucionarnog identiteta lokalnih zajednica, kao i novih prostora socijalizacije (poput parkova i trgova).
Period od 1945. do 1991. preopoznat je kao doba u kom su intenzivno, programski i strateški, sa znatnim finansijskim sredstvima, podizani spomenici i spomen obeležja posvećeni NOB-u, pobedama i stradanjima, u gotovo svakom naseljenom mestu u Vojvodini.
Pri izboru memorijalnih spomenika iz Vojvodine, koji su pridodati izložbi, rukovodili smo se namerom da izdvojimo one koji su isključivo posvećeni civilnim žrtvama i nedužno stradalima tokom Drugog svetskog rata na tlu Vojvodine, umesto spomeničke skulpture posvećene slavljenju pobede u narodno-oslobodilačkoj borbi, socijalističkoj revoluciji i antifašističkoj borbi. Fokus je na primerima koji ne slave heroizam, već se usredsređuje na kategoriju civilne žrtve, njihovo stradanje i mesta spomena, oko kojih su tokom vremena nastajali krugovi i naslage sećanja potkrepiljvanih osećanjima ličnih i kolektivnih gubitaka, evociranjem potresnih uspomena odnosno emocija kao svesno odabranog polja komunikacionog delovanja. Kolektivno pamćenje i kolektivne emocije, estetizacija sećanja, ispitivanje emocionalnog delovanja sculpture smatramo još uvek nedovoljno istraženim poljima.
Danas smo savremenici različitih, često snažno suprotstavljenih tumačenja Drugog svetskog rata. Nove politike sećanja od početka osamdesetih godina 20. veka, zasnovane na često negativnim tumačenjima socijalističke ideologije i ideje jugoslovenstva, za polazište imaju odbacivanje kako naučnih interpretacija i istorijskih činjenica, tako i umetničkih dela/proizvoda, tj. spomenika i spomen obeležja kao simbola jugoslovenske države i sprovedene socijalističke revolucije. Današnje politike pamćenja/sećanja dodatno zamagljuju istinu (ili ranije istine), pobuđujući sumnju kako u prošlost, tako i u sadašnjost.
Kroz istraživanja odnosa prema spomeničkoj baštini kao delu kulturnog nasleđa moguće je identifikovati i politike pamćenja, kao i metode zaborava/zaboravljanja i brisanja. Doprinos gostujuće izložbe u MSUV, Arhitektura. Skulptura. Sećanje. Umetnost spomenika Jugoslavije, ogleda se upravo u toj nameri i težnji za analizom tadašnje, ali i današnje konteksutalizacije i valorizacije spomenika NOB-u.
Održavanje izložbe Arhitektura. Skulptura. Sećanje. Umetnost spomenika Jugoslavije 1945–1991. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine realizuje se u okviru projekta pod nazivom Spomenička skulptura posvećena NOB-u u Jugoslaviji 1945-1991, Suzane Vuksanović, istoričarke umetnosti, muzejske savetnice MSUV.
U okviru projekta biće organizovana i Nacionalna naučna konferencija sa međunarodnim učešćem, pod istim nazivom Spomenička skulptura posvećena NOB-u u Jugoslaviji 1945-1991, 3. novembra 2023, u Kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Potom je planirano objavljivanje Zbornika radova sa autorskim tekstovima učesnica i učesnika Konferencije iz svih republika bivše Jugoslavije: Vladimir Kulić (Državni univerzitet u Ajovi), Slavica Stamatović Vučković (Arhitektonski fakultet, Univerzitet Crne Gore), Nenad Lajbenšperger (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd), Blagoja Varošanec (Muzej savremene umetnosti, Skoplje), Jasmina Čubrilo, Ana Ereš, Vladana Putnik Prica (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu), Sabina Tanović (Tehnološki univerzitet, Delft), Olga Manojlović Pintar (Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd), Vojislav Martinov (Muzej Vojvodine, Novi Sad) i Suzana Vuksanović (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad).
Nakon Konferencije planirano je predstavljanje knjige Shaping Revolutionary Memory: The Production of Monuments in Socialist Yugoslavia (Igor Zabel Association for Culture and Theory, Ljubljana; Archive Books, Berlin; 2023) u razgovoru sa urednicama izdanja, Sanjom Horvatinčić (Institut za povijest umjetnosti, Zagreb) i Beti Žerovc (Filozofski fakultet, Univerzitet u Ljubljani).
Kustosi
Boštjan Bugarič, Kristina Dešman, Maja Ivanič, Špela Kuhar, Eva Mavsar, Špela Nardoni Kovač, Damjana Zaviršek Hudnik
Kustosinja selekcije za AP Vojvodina, 2023
Suzana Vuksanović
Organizatorji
Galerija DESSA, ab – arhitektov bilten, Architectuul, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
V medijih
_ 9. 11. 2023: VREME
_ 4. 11. 2023: KORZO portal
_ 03. 11. 2023: Mašina
_ 31. 10. 2023: SEEcult
_ 28. 10. 2023: Javni servis
https://javniservis.net/mediji/dnevnici-nedeljnici-mesecnici/novi-magazin/ogled-suzana-vuksanovic/
_ 26. 10. 2023: MSUV
_ 26. 10. 2023: SEEcult
http://seecult.org/vest/spomenicka-umetnost-jugoslavije
_ 26. 10. 2023: MSUV
_ 12. 10. 2023: HLAS L'UDU
https://hl.rs/vystava-umenie-pomnikov-juhoslavie-1945-1991-v-novom-sade/
_ 10. 10. 2023: Arte - Vesti
_ 10. 10. 2023: Vojvodina u živo
_ 10. 10. 2023: Gradske info
_ 05. 10. 2023: MSUV FB
https://www.facebook.com/MsuvNoviSad/posts/pfbid0hai7PZKwyu4mCR11Gq5P6Uf3RRC9gSXieFrxZ1yFXkewjt7NzZq4m2jqVhtMJjU2l
_ 05. 10. 2023: MSUV Instagram
https://www.instagram.com/p/CyAiZ67M9Eh/
_ 03. 10. 2023: MSUV FB
https://www.facebook.com/photo?fbid=1053628302740742&set=a.754921702611405
_ 03. 10. 2023: MSUV Instagram
https://www.instagram.com/p/Cx8Q-c2NhYk/
_ 02. 10. 2023: MSUV napoved
http://msuv.org/2023/10/02/arhitektura-skulptura-secanje-umetnost-spomenika-jugoslavije-1945-1991/?fbclid=IwAR20h2Wj0blvFfTuPyEjpu-eiNZNZcElRJFMXgzcSa3B7NTeMnX5gARJNT4
Socialna omrežja
https://www.facebook.com/MsuvNoviSad
https://www.instagram.com/msuv_novisad/
Publikacije
MSUV: https://msuv.org/2023/10/30/spomenicka-skulptura-posvecena-nob-u-u-jugoslaviji-1945-1991/
KONTAKT
Zavod DESSA arhitekturni center
Galerija DESSA
Židovska steza 4
SI-1000 Ljubljana
T +386 1 25 16 010
E galerija@dessa.si
ODPIRALNI ČAS
torek – petek
12:00 – 18:00
Galerija DESSA je članica skupščine in upravnega odbora Sklada arhitekta Jožeta Plečnika, ki podeljuje najpomembnejše nacionalne Plečnikove nagrade
in
članica svetovalnega komiteja / Advisory Committee Member, ki podeljuje najpomembnejše evropske nagrade za arhitekturo EUmiesAwards.
Zasebni zavod DESSA arhitekturni center ima status nevladne organizacije, ki deluje v javnem interesu na področju kulture (MK) in na področju urejanja prostora (MNVP).
Interier galerije DESSA na Židovski stezi 4 v Ljubljani, ki ga je zasnoval arhitekt Boris Podrecca, je bil 25. marca 2024 razglašen za kulturni spomenik lokalnega pomena.
DESSA PODATKI
DESSA NAVODILA RAZSTAVLJAVCEM
DESSA PROSTOR
DESSA LOGOTIP
POLITIKA VAROVANJA OSEBNIH PODATKOV
SPLOŠNI POGOJI
PIŠKOTKI